Svi mi u šali, kada nas pritisnu sa svih strana na poslu, pomislimo: “uh, što ne dobijem sedmicu na Loto-u pa da sutra odem u penziju.”…..

     Dete koje se bavi bilo kojim sportom je u današnje vreme zaista super dete. Previše je sedenja za kompom, previše gluvarenja i dosade a sport sve to može da razbije. Prava je milina gledati kako se dete razvija, kako raste svakim danom, postaje jače, spretnije i ozbiljnije..prosto videti da na lepši i kreativniji način odrasta u zreliju osobu….

“ Svoju decu volimo najviše na svetu ali pored toga i mnogo brinemo za njih, a sa unucima je drugačije! Roditelji vole i brinu, a bake i deke su tu samo da vole! To je drugačija ljubav! “….

 Rad u  “porodičnoj atmosferi” liči na rad u košnici. Samo s velikom razlikom da dok u košnici sve pčelice vredno rade, ovde imate i neke koje samo po ceo dan zujeeeee….

Pitanje koje nije baš toliko krucijalno za budućnost deteta ali može biti, ako je odluka dobra da mnogo donese u razvoju ali može i da donese mnogo ružnih stvari ako se krene lošim putem. Zato je ova odluka dosta važna iako se ne čini na prvi pogled…

Sve na prvi pogled deluje ok dok dete trenira, ali ako dete sagledate objektivno i sa punom pažnjom, možda ćete uočiti i nesto drugo. Dete verovatno, pokazuje govorom tela da nešto nije u redu….

 Bavljenje sportom je za decu važno pre svega zbog zdravlja, ali i zbog jačanja samopouzdanja, bolje socijalne adaptacije, učenja prihvatanja poraza, kao i zbog discipline i emotivne samokontrole.

I onda se dođe to tačke da za neku posebnu priliku više ne znate šta da kupite detetu jer ono ima praktično sve i što je najgore ne raduje se nešto posebno poklonima, kakvi god oni bili. Kupili mu nešto malo ili nešto veliko ili skupo, rezultat je isti.

Ljudi danas rade prekovremeno, trpe opaske nadređenih i trude se preko svojih mogućnosti i daju kako se kaže 110 % i onda samo jednog dana pregore tj desi im se “ burnout ” .