Zašto je sport važan za decu


Zdravlje pre svega

Deca kao i odrasli ljudi, baveći se nekim sportom ili nekom fizičkom aktivnošću, skoro svakog dana, rade na svom zdravlju. Kad kažemo zdravlje, mislimo na ljudski organizam  koji je otporan na razne bolesti i radi kao savrsena mašina. 

Postoje mnoge bolesti koje napadaju ljudsko telo, a koje dolaze od spolja kao što na žalost postoje i mnoge bolesti koje se javljaju usled lošeg načina života.

 

Organizam

   Ljudski organizam je jedna savršena mašina, koja radi  24/7 tj celog našeg života. Organizam čak ispravlja naše svesne greške koje mi radimo sami sebi..na primer zaceljuje naše mišiće i tetive prilikom ekstremnog rada, pokušava da nas upozori na neku potencijalnu bolest, uništava opasne viruse i bakterije koje su ušle u organizam a sa druge strane dopušta dobrim bakterijama koje žive u crevima i pomažu razlaganju hrane.

 

Organizam nam daje zahvalnost

   Kada se deca i odrasli ljudi u kontinuitetu, bave nekom fizičkom aktivnošću,ili sportom, njihovo telo dobija bolji, jači imunitet, i formu. CIrkulacija je bolja, pa je celo telo dobro prokrvljeno,i dobija potrebne količine kiseonika. Preko znoja se izbacuju toksini koji nam štete a koji bi inače ostali u telu i sporo se izlučivali. Usled fizičke aktivnosti, dešava se da nas mišići bole jer su se mišićne niti pokidale ali kada se obnove, ceo mišić biva jači i izdržljiviji.

 Višak hrane koji smo možda uneli ( naravno volimo da jedemo) biće potrošen,što znači da se tako možemo rešiti viška kilograma i umanjiti rizik od bolesti koje prate gojaznost. Mozak, zbog bolje prokrvljenosti, takođe bolje radi pa nam misli postaju oštrije i brže se donose odluke. 

Zdravi ljudi se osećaju zadovoljno i spremno da osvajaju svet. Ne kaže se uzalud: “ U zdravom telu, zdrav duh.”

 

Važnost kontinuiteta u bavljenju sportom ili nekom fizičkom aktivnošću

Najbitnija stavka za razvoj pa i ukupno zdravlje deteta je kontinuitet u treniranju, odnosno koliko dugo trenira dete. Velika je zabluda ako mislite da je za dete dovoljno da trenira neki sport par meseci ili možda godinu dve i onda odustane. 

Kod dece je za sveukupan razvoj, najbitniji kontinuitet u bavljenju sportom, iako to ne mora biti samo jedan sport. Ukoliko se desi da dete odustane od prvoizabranog sporta, treba sa njim razgovarati i naći neki drugi, novi sport koji će ga u tom trenutku, više zanimati ili će mu više odgovarati. Ako se dvoumite oko izbora sporta za svoje dete pročitajte ovde

Inače, bavljenje sportom je za decu važno i zbog jačanja samopouzdanja, bolje socijalne adaptacije, učenja prihvatanja poraza, kao i zbog discipline i emotivne samokontrole.

 

Druženje

    Vrlo bitna stvar je druženje. Svako dete koje trenira neki sport ili vežba nešto, upoznaje i drugu decu koja to isto treniraju tj. pojavi se grupa za druženje. Međusobno upoznavanje različitih tipova dece, i to kroz igru a ne fomalno je značajno za razvijanje njihovih budućih socijalnih veština.

Kroz sport i nadmetanje, deca se međusobno druže i upoznaju, pamte lica i imena,  razmenjuju fore i forice, zafrkavaju jedan drugog, zadirkuju se, i druženje je počelo.

Druženjem kroz sport, dete uvek nađe nekog drugara koji mu je sličan tj. pogledi na život, stavovi, navike, neka druga interesovanja. Tu je prava prilika i za još bliže upoznavanje odredjenog kruga drugara koji mogu da postanu i najbolji prijatelji u budućnosti. 

Čak iako dete ne zna kako se tačno zovu neki drugovi ili drugarice sa treninga, kad god se sretnu u gradu, međusobno će se prepoznati i uvek uvek se veselo pozdrave, što znači da osećaju bliskost sa decom sa kojom zajedno treniraju.

 

Zablude

Mislim da postoje mnoge zablude kod dece pa i roditelja, u vezi sa bavljenjem sportom. Pa da krenemo:

Mnogi misle da, ako dete koje je niže rastom, pošalju na košarku ono može da izraste preko 2m, ali to se ipak neće desiti jer rast deteta zavisi pre svega od genetike.

„Šalji dete na fubal, vidi onog Mesija i Ronalda kako imaju stotine miliona i sve i svašta”   Samo mali broj, izvanredno talentovane i uporne dece, će postati jednog dana novi Mesi ili Ronaldo.

„Šalji dete na plivanje ili vaterpolo da bi mu se telo lepo razvilo“ -  istina, ali treba paziti da se ne pretera pa da telo deteta ispadne kao kod malog bildera. 

„Šalji dete na borilačke veštine, da izbaci negativnu energiju, pa će biti uravnoteženo i staloženo“  -  istina, mada posle se često dešava da pokazuju borilačke veštine i u uličnim tučama, a ne samo a treninzima.

„Šalji dete da trenira tenis“ - ovo je zbog Novaka Đokovića (do početka 90-tih veliki deo nacije nije ni znao kako s igra) -ali na žalost, mali broj dece se rodi sa takvim talentom, i još usps upornošću i velikim odricanjem, da postigne neki veći uspeh.

 

Trenirati ili ne

Uvek treba usmeravati dete da proba jedan, dva pa čak i više sportova. Kad se izabere jedan sport, dete treba da vidi i nauči i prednosti i mane tog sporta. Samo tako može da oceni da li mu se isti sviđa ili treba naći nešto drugo.

Pošto su roditelji prvi, najlogičniji uzor svojoj deci, deca čiji se roditelji bave nekom fizičkom aktivnošću, se lakše odlučuju za sport. To im je nešto blisko. Stoga bi roditelji pre svega zbog svog zdravlja, ali i da bi dali deci primer, trebali da se što češće bave sportom. Uostalom, čuveni Vergilije je lepo rekao: “ Zdravlje je najveće bogatstvo” , a najbolji način da ga očuvamo je, da se hranimo zdravo i bavimo se sportom.

 



Ostale Zavrzlame