Zašto deca odustaju od sporta i kako ih motivisati


                                                        

Dete trenira sport i izgleda da je sve je ok

     Dete je krenulo na sport. Na trening odlazi srećno i užurbano, terajući roditelje da ga odvedu jer se plaši da ne zakasne na termin. Ulazi na teren, i rukuje se sa drugarima. Lako se primete osmesi i vedrina medju decom, dok roditelji zauzimaju svoje pozicije na klupi. Kreće trening, a sva deca se okupljaju u grupu i pažljivo slušaju trenera šta im govori. 

Trener po običaju drži kratko predavanje šta će danas raditi i upućuje ih na današnji plan rada. Deca sva ushićena rade ono sto im se traži. Neko uspešnije neko ne, ali nema veze. Niko nikome ne zamera jer su to deca koja su došla da se igraju. Završava se trening, sledi presvlačenje i kreće se kući.

 

Prvi simptomi odustajanja

     Dolazi dan treninga koji je zakazan u npr 18h, a kako vreme prolazi u toku dana, dete koje je pre željno iščekivalo i jedva čekalo da krene, odjednom skoro da i ne pominje trening..Zaokupljeno je igricama i mobilnim telefonom, druženjima preko društvenih mreža ili mozda učenjem za školu. Skoro i da ne primećuje da se približio termin treninga. 

Roditelji upozoravaju i požurkuju dete da se brže spremi, da bi stigli na trening. Posle treninga, dete baca patike i nevoljno se presvlači i opet se vraća istim stvarima od pre treninga. Hm.. nije ništa strašno ako se ovo desi jednom ili par puta, medjutim ako se to dešava svaki put kada je termin treninga, ovo je već prvi i opasan simptom odustajanja..

 

Prvo preskakanje treninga iz lenjosti

    Dan je kao stvoren za trening ali dete iz nekog razloga ne želi da ide. Vi ga molite, kumite, ali ono neće. Ima nekih prečih stvari koje je planiralo da uradi, na primer igra opasnu igricu koju je skinulo sa “Torenta” pre neki dan, ili se možda zaigralo sa drugarima iz kraja i odbija da ide na trening. Kao što se i nama, odraslima nekada desi da baš iskrsne nešto preče od planiranih obaveza, može se isto desiti i deci.

Medjutim, dolazi naredni trening a opet se dešava isto samo što su razlozi drugačiji.  Roditelji polako počinju da se nerviraju jer na kraju krajeva oni su platili te treninge, a onda počinju i da se pitaju šta se dogodilo, pa dete više ne želi da ide iako je ranije bilo sve savršeno, a dete srećno.

U ovom momentu nailazi se na prekretnicu- da li će dete nastaviti da se bavim tim sportom ili ne. Prvo treba utvrditi zbog čega dete više ne zanima treniranje i bavljenje datim sportom.

 

Setite se kako je dete izgledalo dok trenira

    Sve na prvi pogled deluje ok dok dete trenira, ali ako dete sagledate objektivno i sa punom pažnjom, možda ćete uočiti i nesto drugo. Dete verovatno, pokazuje govorom tela da nešto nije u redu. ( npr ne trči svaki put kada mu je lopta blizu )

Može se primetiti da se ne zalaže, ne daje sve od sebe, ili je možda besno iznutra što mu neko nije dodao loptu ili je njegova ekipa izgubila. Jedna od mogućnosti je i da detetu ne ide od ruke sve na  treningu pa se zbog toga oseća isfrustrirano. 

Na primer često se sapliće, gubi loptu, nervira se oko sitnica ili slično, pa svi ti mali porazi dovode do onog najvećeg, a to je odustajanje. Možda je i u pravu tj možda ste ga pogrešno gurnuli ili je samo ušlo u sport koji nije za njega. Pročitajte: “ Koji sport izabrati za dete” na linku 

Možda je najgore od svega ako trener kritikuje povremeno dete, na neadekvatan i nepedagoški način, a ono je je osetljivo, introvertno ali i perfekcionista u isto vreme, pa mu to teško pada. To može dovesti do toga da dete ide redovno na treninge, ali mu se vremenom smanjuju strast i želja za treniranjem

 

Iskren razgovor i motivacija 

    Prvo što treba uraditi je da roditelji ili osoba u koju dete ima najviše poverenja, iskreno porazgovaraju sa detetom.  Ali dete tad ne treba kritikovati kao ni osuđivati. Kada se dete otvori, prilazi se problemu na miran način. Moguće je da na početku razgovora neće ići sve lako ali naoružajte se strpljenjem i ne odustajte. 

Vremenom ćete doći do razloga zbog kog dete želi da odustane od sporta kojim se bavi. Kada ustanovite razlog, a verujem da su ti problemi bezazleni iako se detetu čine nepremostivima, trebali biste da radite na jačanju njegovog samopouzdanja, i prevazilaženju trenutne situacije.

Ako je problem u greškama na treningu treba mu sugerisati da je to sasvim normalno i da se to ispravlja vremenom. Takođe, treba dete učiti da bude strpljivo jer sve može da se ispravi vežbom.

Uz ponavljanje jedne te iste rečenice da se greške ispravljaju, navedite mu primer iz škole (npr ako dobije neku slabiju ocenu, predočite mu da učenjem može popraviti istu ). 

Ako je problem u porazu na takmičenju ili na treningu, tu imamo veći problem jer možda i nije sve do Vašeg deteta nego neko drugi greši pa se to odražava na ceo tim, ako je timski sport u pitanju. S drudge strane, ako je individualni sport u pitanju, i sve zavisi od vaseg deteta onda je potrbna ista motivacija kao sa greškama.

Ako je problem u treneru koji često viče i kritikuje sve redom pa i Vaše dete, tu morate videti da li dete može da se izbori sa tim ili ne može. Trebalo bi sugerisati detetu i objasniti mu, da postoje različiti ljudi,i da će se sa sličnima susretati celog života. 

Takođe tu treba razmisliti da li možda detetu više odgovara neki drugi trener, koji ima drugačije metode i drugačije se ophodi sa decom. Ukoliko situacija zahteva, uvek možete dete da prebacite u drugu školicu sporta.


 

 

Dete je odustalo od sporta

     Kada ništa ne pomaže i dete je odustalo od treniranja, treba ga pustiti neko vreme i ne pričati o tome. Moguće je da mu treba vremena za odmor od svega. Kada prodje neki period možete onako usputno, proćaskati o tome da li želi da nastavi da trenira. Možda će dete izabrati neki drugi sport. Ako ništa ne pomaže, i dete ne želi više da se bavi sportom, može mu se predložiti neka nova fizička aktivnost kao što su npr vožnja bicikle, trčanje ili brzo hodanje.. Možete mu se i Vi, kao roditelji pridružiti pa će to biti pravi spoj zdravog i zabavnog porodičnog druženja.

 



Ostale Zavrzlame