Med, lek i poslastica


 Istorija meda     

      Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanjupragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji,Kuranu i u spisima mnogih grčkih pisaca.

      Kombinaciju meda i cimeta možete koristiti za mršavljenje, za jačanje imuniteta za bolje varenje, za zdrave zglobove, za kardiovaskularna oboljenja, za nesanicu, za iscrpljenost…

 

Sama reč med potiče od praindoevrepskog medhu što se u staroslovenskom transkriptovalo kao медъ, u litvanskom medus, u engleskom mead (medovina), u sanskritu madhu, u grčkom μεθυ (Vino), a u staroirskom mid. Tako su nastali izrazi u ostalim indoevropskim jezicima, a ponekad je naziv dobijen sličnošću s nečim drugim  ili pak zamenom značenja.

 

Šta je to med?

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela(lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.).

 

Inače, postoje tri osnovne grupe meda: cvetni med, dobijen od nektarskog soka raznih, cvetonoša (bagrem, detelina, kadulja, ruzmarin, itd.), crnogorični med, dobijen od lučevina crnogorica (smreka, bor i dr.), medljikovac, dobijen od medne rose (medljike), koja se povremeno javlja na lišćarima.

 

Po boji, razlikuju se svetao, srednje svetao i taman med. 

      Kod nas se najviše konzumira svetli med. Među svetlim medovima naročito se ceni:  bagremov med, med bele deteline, med slatke deteline, vrbov med, med od palamide, klenov, limunov, jabučni, lipov itd. Lipov med se naročito ceni zbog izvanrednog mirisa i ukusa, iako u prvom momentu pali u grlu. Lipov med sadrži oko 36% glikoze i 39% levuloze. Sa cvetova lipe pčele sakupljaju mnogo nektara, oko 16 kg sa jednog drveta (oko 1000 kg sa jednog ha pod lipom). Još više meda pčele sakupe sa bagrema u cvetu, 1700 kg sa jednog hektara, znatno manje sa jednog ha bele deteline (100 kg sa 1 ha). Malinov med ima belu boju, vrlo je prijatnog mirisa i lepog ukusa. Med u saću od nektara šumske i baštenske maline je veoma lako topljiv u ustima. Kada je malina u cvetu, pčele preleću preko cvetova drugog medonosnog bilja, ne obraćajući pažnju na njega.

Među svetlim medovima treba pomenuti med od različka i med od vreska, koji imaju prijatan miris, ali pomalo gorče. Med od kenafa je zatvoreno žute boje i neprijatan je po ukusu. Eukaliptusov med ima neprijatan ukus, ali je visoko cenjen, pošto se u narodnoj medicini upotrebljava za lečenje plućne tuberkuloze. Naučni podaci u pogledu lekovitih osobina eukaliptusovog meda se ne podudaraju. Pčele proizvode ovaj med od nektara krupnih pojedinačnih cvetova okruglog eukalipta koji se gaji u suptropskim oblastima. Imajući u vidu da se eukaliptusovo ulje i druge farmakološke materije ne nalaze u cvetovima eukaliptusovih drveta, već samo u lišću, može se pretpostaviti da je mišljenje o velikoj medicinskoj vrednosti eukaliptusovog pčelinjeg meda bez osnove.

 

Kameni med

Kameni med je retka i specijalna vrsta meda. Proizvod je divljih pčela, koje grade svoje gnezdo i obitavaju u pukotinama kamenih litica. Kameni med je bledo-žute boje prijatnog mirisa i ukusa. Satovi sa medom imaju malo voska. Med je kristalizovana materija, koja se radi upotrebe mora lomiti kao žuti šećer. Za razliku od običnog pčelinjeg meda, kameni med nije lepljiv i zbog toga su za njega potrebni specijalni sudovi. On ne menja svoje kvalitetne osobine ni u toku više godina. Po regionalnom obeležju, naziva se i abhaskim medom. Potrebno je pomenuti i veštački kameni med, koji se ranije proizvodio u Baškiriji od kristalizovanog lipovog meda. U specijalnim pećima iz ovog meda isparavana je vlaga i on je postajao tako tvrd da je u potpunosti odgovarao svome nazivu. Nije potrebno da se dokazuje da je takav med gubio svoje dragocene materije (enzime, vitamine i dr.).



Ostale Zavrzlame