Koji sport izabrati za dete


Nije lako izabrati pravi sport, kad je izbor veliki

Kakvo je dete?

    Gledajući svoje dete, na osnovu vizuelne impresije mi zaključujemo o njegovim fizičkim i psihološkim kvalitetima i manama. Dete može da se razlikuje po fizičkim osobinama u odnosu na vršnjake, a ono po čemu se dosta razlikuje mi, roditelji to lako uočavamo. Samo dete takođe nesvesno vidi svoje prednosti i koristi ih u toku neke igre da bi pobedilo. Tako možemo da zaključimo da nam je dete više u odnosu na vršnjake, da ima jače i snažnije ruke, ili pak da trči brže od ostalih.      

    Specifičnosti tkz” fizike” možemo da vidimo kada bacimo loptu ka detetu i ono pokuša da je uhvati. Ako ima dovoljno brze reflekse i jače ruke ono će u većem broju slučajeva da uspe da uhvati loptu čvrsto. Ako se dobacujete nogom a ono je malo nespretno prilikom šutiranja ili ne može nekom silom da udari loptu nogom, to može da bude znak na koji sport ne bi trebalo da ide. Ovo pravilo baš i ne važi striktno jer se deca razvijaju fizički i motorički različitom brzinom, pa bi to trebalo da uzimamo sa dosta rezerve ( taj nedostak ili potencijal ) .

   Možemo da probamo, da se takmičimo sa decom, i svesno dovodimo rezultat u tesnac tj da vidimo kako će ono reagovati. Verujem da je česta pojava da se dete rastuži i polako gubi samopouzdanje ( čak i odustaju od igre ) jer je poraz blizu, ili je neizvesnost uspeha velika. Tada dolazi do različitih reakcija. Ali postoje deca koja su stabilna, uravnotežena i gladna pobede tako da ne padaju u razočaranje nego svim silama pokušavaju da pobede. Takva deca poseduju onaj X faktor koji je mnogo bitan u sportu a i u životu.

 

Koji sve sportovi postoje?

     Postoji stvarno veliki broj sportova i takođe puno podela istog. Ipak, jedna i osnovna podela je na: grupne i individualne sportove.  Dok se u grupnim sportovima, kao što su: košarka, fudbal, rukomet, odbojka, vaterpolo, igrači bore zajedno, u individualnim sportovima kao što su: atletika, tenis, gimnastika, plivanje, borilačke veštine, se pojedinac sam bori za svoj uspeh. Na našem podneblju najviše se trenira nekoliko sportova zbog popularnosti i uspeha naših velikih sportista. To su, što se tiče timskih sportova: fudbal, košarka,odbojka, vaterpolo, rukomet, a kod individualnih sportova to su: tenis, atletika, plivanje, streljaštvo i određeni borilački sportovi.

    Svaki od tih sportova definiše neke fizičke predispozicije ( određeni potencijal ) koje bi takmičar trebao da poseduje da bi bio konkurentan sa ostalim igračima, ali to nike neophodno posebno kada su u pitanju deca u razvoju.

Fudbal je kolektivni sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Mogu ga igrati ljudi svih godišta i oba pola. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu s travnatom ili veštačkom podlogom. Golovi su smešteni jedan nasuprot drugom na kraju uže strane igrališta. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman može u ograničenom prostoru, takozvanom šesnaestercu, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka). 

Košarka je vrsta timskog sporta. Igra se loptom pomoću ruku. Dve ekipe sastavljene od pet igrača pokušavaju postići što više poena ubacivanjem lopte kroz obruč protivničkog koša po određenim pravilima. Pobednik je ekipa koja postigne više poena. 

Rukomet je sličan košarci. Igra se loptom pomoću ruku, a igrači su podeljeni u dve ekipe od po sedam igrača. Lopta se između igrača dodaje rukama slično ali sa nešto manjom loptom i uz drugačija pravila vođenja lopte. 

Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mreže na protivničku stranu. Tim čini šest igrača gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od: tehničara, korektora, dva primača, srednjeg blokera i libera. 

Vaterpolo je timski sport sa dve ekipe u vodi, kojoj je krajnji cilj postizanje pogotka u gol protivničke ekipe. Ekipu u vodi čini šest igrača i jedan golman. Pored ovoga, ekipe mogu imati i rezervne igrače (do šest u većini vaterpolo pravila, među kojima može biti i jedan golman). Vaterpolo se obično igra u dubokom bazenu (dubine najmanje 1,8 m), a igrači moraju posedovati veliku snagu i izdržljivost da bi igrali utakmicu.

Tenis je sport sa reketima koji igraju dva igrača (singl) ili dva tima od po dva igrača (dubl). Igrači koriste reket za tenis da bi prebacili lopticu u protivnički deo terena preko mreže koja se nalazi na sredini terena.

Stoni tenis, poznat i kao ping-pong, je sport u kome se takmiče dva (ili četiri) igrača koji lopticu udaraju reketom  na stolu za stoni tenis. Igra se odvija na čvrstom stolu podeljenom mrežom. 

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline  ( 24 discipline za muškarce i 23 discipline za žene ).  Zbog svoje sveobuhvatnosti naziva se kraljicom sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost.

 

Plivanje je aktivnost kretanja živih bića kroz vodu koja uključuje održavanje na površini vode i kretanje u željenom smeru. Za razliku od ronjenja kod kojeg se kretanje odigrava potpuno ispod površine vode, kod plivanja je moguće normalno disanje, odnosno održavanjem na vodi plivač osigurava da je organ za disanje, kod čoveka nos i usta, iznad vode prilikom udisaja. Plivanje je česta rekreativna aktivnost ali i takmičarski sport.

 

Koji sport izabrati?

    Pitanje koje nije baš toliko krucijalno za budućnost deteta ali može biti, ako je odluka dobra da mnogo donese u razvoju ali može i da donese mnogo ružnih stvari ako se krene lošim putem. Zato je ova odluka dosta važna iako se ne čini na prvi pogled. 

Najčešće roditelji gurnu dete na sport intuitivno ili se deca, kao eho roditelja, odluče za neki sport zbog interesovanja njihovih roditelja. Na primer ako otac mnogo voli fudbal i gleda ga na tv-u ili je čak u mladosti i sam trenirao, onda će dete najverovatnije ići da trenira fudbal iako nema ni početnog talenta niti fizičke predispozicije. 

Često se dešava da roditelji koji ne prate pa čak i ne vole sport, guraju dete na neki sport za koji su čuli ( od prijatelja, rodjaka..) da je dobar za razvoj deteta. Na kraju se taj izbor ispostavi kao promašaj, postane frustracija za dete i roditelje i brzo se od njega i odustaje.

Bolje je prvo sagledati dete, kakvo je psihički, kakva mu je fizička konstitucija i motorika, i da li mu se sviđa neki određeni sport. 

Možemo dete posmatrati i analizirati kako se takmiči sa drugarima u parkiću ili na ulici. Takodje možemo videti da li dete ima strast i koncentraciju koja je takodje neophodna da bi se duže vreme treniralo.

Treneri u školicama sporta sigurno Vam neće reći da dete nije za to, nego će oni pokušati da ga oblikuju i nauče ga elementima datog sporta,ali taj pokušaj ne bi trebalo da bude na silu jer ćemo na kraju dobiti tužno dete koje trenira i ne voli to što trenira.

Pre svega analzirajte odabrani sport pa onda, lepo i iskreno pričajte sa detetom o njegovim talentima ( kao i o njegovim nedostacima za dati sport ako postoje )  i objasnite mu šta se očekuje od tamičara u datom sportu. Kada fino uradite sve te male analize i usaglasite se sa detetom, onda dete gurajte i slobodno što više ulažite u njega. 

Dete će biti veoma srećno igrace se sporta  a sa njim ćete biti i Vi .

 

Unapred dogovorite alternativni sport sa detetom?

    U životu se nekad dese iznenadjenja i ne krene sve baš onako kako smo zamislili..Desi se neki poraz na utakmici koji detetu teško padne, ne sviđa mu se trener ili iskrsnu problemi u školi pa dete ne stiže da ispunjava obaveze u školi uz treninge. Mnogo je razloga zbog kojih će možda dete posle par meseci ili godina da napusti sport koji trenutno trenira, pa zato imajte u vidu sledeće..

Greške se dešavaju i treba ih prihvatati, 

nema ismejavanja,

nema ponižavanja,

nemojte kritikovati dete, 

 i na kraju krajeva nije strašno ako je odustalo od trenutnog sporta.

Vrlo važno je da nastavi da trenira ali sada neki drugi sport !!!

Zato pre izbora prvog sporta, roditelji treba da razgovaraju mirno i objektivno sa detetom, da nadju i predlože i neki alternativni sport i objasne detetu da i to može da bude dobar izbor za njega.

Nije ništa strašno ako se sa fudbala predje na košarku, ili sa košarke na tenis ili možda neki borilački sport pa čak i neki umni sport tipa šah. 

Sve je to na kraju krajeva za decu ali krajnji cilj roditelja bi trebao biti da što duže greju dete za sport,  kako bi se ona vremenom pravilno razvijala.



Ostale Zavrzlame