Da li ste čuli za " BURNOUT "


 


 

Svi se zadnjih godina srećemo sa ovim terminom koji bi na naš jezik mogao da se prevede kao “sagorevanje”. 

Ipak ako neko ipak ne zna o čemu se tu radi evo ukratko.


 

Dipl.psiholog-psihoterapeut  Irina Radanović, je za list “ Politika” ovako objasnila o čemu se radi.


 

Šta je burnout?


Burnout sindrom je stanje mentalne, emocionalne i fizičke ispcrpljenosti koje je prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom.  U tim trenucima osoba oseća da ne može da izađe na kraj sa konstantnim zahtevima koji joj se nameću. Burnout crpi energiju osobe i umanjuje njenu produktivnost, dovodi do osećanja bespomoćnosti, bezvoljnosti, ozlojeđenosti i na kraju, potpune iscrpljenosti.  Naravno, svima se dešava da se ponekad ovako osećaju, ali kada se takvo stanje prolongira, verovatno je u pitanju burnout.



 

Kako prepoznati burnout?


Ukoliko mislite da je svaki dan loš dan, ako ste iscrpljeni najveći deo vremena, ukoliko brigu oko kuće ili posla doživljavate kao besmisleno rasipanje energije, ako smatrate da najveći deo vremena provodite obavljajući aktivnosti koje su dosadne i opterećujuće, vrlo verovatno je da ste na putu ste ka burnout-u.



 

E sad, olako gledano, verujem da se mnogi mogu naći u ovim rečima ali ipak ovo nije naivna stvar. Ne dešava se tek tako, iz obične obesti ili dosade i potrebno je puno vremena i rada da bi se čovek vratio u normalu nakon pravog ”sagorevanja”.

Američka istraživanja su došla do zaključka da bi se ljudi, koji rade pod pritiskom, I dožive “burnout”, bez oklevanja prebacili na neki slabije plaćen posao i manje zahtevan, samo da bi imali manje stresa na poslu i više slobodnog vremena.

Šta Vi mislite o tome?

Ako mislite kako je njima tamo drugačije i kako je sve to iz besa objesa jer imaju sve što im treba.. Nije tako !

To se dešava i kod nas. Nije retkost da su mladi, obrazovani ljudi, zaposleni na uglednim pozicijama, previše opterećeni ali i nezadovoljni svojim primanjima ili brzinom napredovanja, a s druge strane imate i ljude koji rade na slabo plaćenim poslovima pod istim, lošim uslovima.

 

Rade prekovremeno, trpe opaske nadređenih i trude se preko svojih mogućnosti i daju kako se kaže 110 % i onda samo jednog dana stanu!

Neki daju ili dobiju otkaz, neki uzmu bolovanje ili odmor i onda razmišljaju šta im se desilo i kako će dalje. U nekim težim slučajevima, neophodna je i pomoć psihologa.

U svakom slučaju je, najvažnije da imaju podršku bliskih ljudi. Ako se to desio nekome iz Vaše porodice, pomozite mu da lakše izađe iz toga. Pričajte o tome, to je već deo procesa izlaska iz te da kažemo krize. Zajedno tražite za tu osobu nov, drugačiji posao. Razgovarajte o hobiju, ako ga ta osoba ima. Šetajte. Neka se odmori, pre nego što krene dalje.

 


 

Da ne bude zablude, “burnout” se može desiti svima odnosno nije vezan za jednu vrstu profesije. Mogu ga doživeti čak i domaćice tj žene koje rade kod kuće.

Domaćice, posebno majke sa malom decom, koliko god to nekima delovalo smešno, žive pod stalnim stresom i brinu o puno, različitih obaveza istovremeno, i to sa vrlo malo ili ni malo vremena za odmor i za sebe. Njima, na žalost, retko ko priskoči u pomoć čak i kada se požale da su umorne, pa one tako rade sve što treba i guraju iz dana u dan. I onda jednog dana “ padnu” s nogu od umora.. Samo ovde, je još dodatno opterećenje što za razliku od “burnout”-a na “pravom” poslu, retki imaju razumevanje za “burnout” kod domaćica i full-time majki.

Bolje sprečiti nego lečiti

Šta god čovek da radi u životu, veoma je važno da voli ono što radi i da uvek ima i slobodno vreme samo za sebe. To slobodno vreme nam “puni baterije” i čuva nam i fizičko i psihičko zdravlje. Ako tako živimo i radimo, smanjujemo i mogućnost da nam se desi “burnout” ali i mnoge druge bolesti koje prate današnji ubrzani tempo života.



 



 



 


 



Ostale Zavrzlame